top of page

Историјат

Од послено-трговачке до економско-трговинске школе

             На почетку XIX века, у тзв. Београдском пашалуку, школа и писмених људи готово да и није било, због чега је ниво образовања и просвећености међу становништвом био веома низак. Једина места где су се могли научити читање и писање били су манастири у којима је неколико надарене и вредне деце током зиме учило ове вештине од монаха, док су током лета морали да чувају стоку и обављају пољопривредне радове на манастирском имању.

             Средином XIX века ситуација се побољшала у целој Кнежевини Србији, па тако и у нашем крају, јер се повећава број школа, учитеља и ученика. Пожаревац се тада сврстава међу пет највећих вароши у Србији, јер има више од 6000 становника. Тако наш град 1850. г. добија Послено-трговачку школу, једну од најстаријих школа те врсте у Србији. Иницијативу за оснивање ове школе, као и молбу Попечитељству просвете упутио је овдашњи учитељ Живан Ковачевић, који је у Пожаревац дошао 1847. г. да би подучавао ђаке у основној школи, али је и после 4. разреда настављао да их подучава у рачуну и трговачком писмоводству.

             Попечитељство просвете је 11. VIII 1850. г. одобрило отварање овакве школе у Пожаревцу и она је са радом почела школске 1850/1851. г. према Наставном плану и програму Посленотрговачког училишта из Београда. Сиромашне ђаке учитељ Ковачевић је подучавао бесплатно и у томе су му помагали својим новчаним донацијама пожаревачки трговци и занатлије преко својих еснафа, док је Општина обећала финансијску помоћ, али није одржала обећање, због чега је учитељ Ковачевић више пута долазио у сукоб са ондашњим кметом Јованом Гвоздићем. Рад у школи је био под контролом главног београдског инспектора, који је посетио школу 1854/1855. г. и био веома задовољан начином рада, резултатима и знањем полазника Посленотрговачке школе, а у свом извештају је веома повољно оценио и рад и стручност учитеља Ковачевића.

image-removebg-preview (1).png

Молба учитеља Живана Ковачевића за оснивање послено трговачке школе

Одобрење Попечитељства просвете од 11. августа 1850. о оснивању школе 

             Услед наглог развоја привреде у последњој деценији XIX века основана је Мушка занатска школа 1893/94. године, која је радила недељом и празником у просторијама Гимназије и у којој су образовање стицали калфе и шегрти.

             Поред Мушке занатске у Пожаревцу је радила и Женска занатска школа. Наиме, на иницијативу Лепосаве Павловић у Пожаревцу је 1898. г. почела са радом Радничка школа за васпитање и образовање женске деце, која је имала за циљ да ученице припрема за кројење, шивење и остале женске радове кроз школовање које је трајало шест година. Ова Женска занатска школа радила је до почетка Првог светског рата, када је настава прекинута, да би била обновљена након завршетка рата. Тада је, 1919.г. отворена Раденичка и ћилимарска школа, популарна међу женским светом због бројних курсева које је организовала, као на пример курса кројења и шивења женских хаљина, курса за израду вештачког цвећа или курса за израду женских шешира. Школа је радила и за време Другог светског рата, али је после рата 1949. г. променила назив у Занатска стручна школа.

image-removebg-preview.png
Untitled-removebg-preview.png

    Упоредо са Мушком занатском и Женском занатском школом, радила је и Трговачка школа пожаревачке трговачке омладине, у последњој деценији XIX века, те је она представљала логички наставак некадашње Послено-трговачке школе Живана Ковачевића. И Трговачка школа је због Првог светског рата прекидала рад, али је настава обновљена одмах после рата, тако да се континуитет њеног рада може пратити све до окупације Краљевине Југославије 1941. г. Највећи проблем ове школе био је простор и тај проблем је решен захваљујући дарежљивости овдашњих трговаца, Михаила Павловића и Саве Мирковића, власника фирме „Павловић и друг“. Они су својим новцем 1929. г. започели изградњу велелепног здања, које је као њихов легат предато на коришћење Пожаревачкој трговачкој омладини и Соколском друштву, на великој свечаности приређеној у част дародаваца, у недељу 31. августа 1930. г. Данас се у тој згради налази Политехничка школа.

5646468.png

             Школа је за време Другог светског рата радила у тешким условима и чак напустила своју зграду у коју се уселила немачка војска. Тако је Трговачка школа престала са радом након завршетка рата, док је Пожаревачка трговачка омладина као удружење постојала до 1948. г., када се преселила у заборав.

Ш

к

о

л

с

к

е

з

г

р

а

д

е

21432143.png

К

р

о

з

г

о

д

и

н

е

             Након Другог светског рата, рад је наставила Трговачка академија, која је основана у предвечерје овог рата и за време окупације радила у веома тешким условима. Један од њених ученика био је и Живорад Жижа Лазаревић, млади комуниста, који је страдао због својих слободоумних идеја, а по коме је наша школа дуго носила име након завршетка рата. Трговачка академија се од школске 1950/1951. г. назива Економска средња школа. Десет година касније, школске 1960/1961. г. Економска средња школа улази у састав новоформираног Школског центра за економско образовање кадрова и тада се преселила из Дома пожаревачке трговачке омладине у зграду у којој и данас ради. Ова зграда је била некадашње Среско начелство, подигнута на почетку XX века, у стилу сецесије, чији су елементи видљиви и на екстеријеру и у ентеријеру зграде. Зграда је за више од једног века постојања више пута мењала намену. Среско начелство је у њој постојало до Првог светског рата, потом је зграда преуређена у војну болницу, а онда и у Окружну болницу за грађанство. Средином XX века, у зграду је усељена Медицинска школа, да би се после њеног премештања уселила Економска средња школа, а данас у овој згради ради Економско-трговинска школа.

             Школски центар за економско образовање кадрова 1969. г. мења назив и постаје Економски школски центар „Жижа Лазаревић“. Те године изашао је и први број ђачког листа „Економист”. Следећа промена десила се 1972. г. када је извршена интеграција Економског школског центра „Жижа Лазаревић“ и Школе за квалификоване раднике, па је настао Привредно-економски школски центар „Жижа Лазаревић“. Одмах следеће, 1973. године, изашао је и први број школског листа „Нови хоризонти“. У септембру 1977. г. изграђена је и нова школска зграда у којој се и данас одвија настава, док је за почетак школске 1980/1981. завршена и фискултурна сала.

             1991. г. ПЕОЦ „Жижа Лазаревић“ мења назив и од тада се наша школа зове Економска школа „Жижа Лазаревић“.

             У нови миленијум и нови век школа улази суочавајући се са новим изазовима који су проистекли из промене економског система, реформе образовања и успостављања другачијег тржишта радне снаге. На почетку 2000-их школа се више окреће ученику у намери да развије његова знања, способности и вештине, као и да развије његове интелектуалне капацитете, нужне за разумевање себе и света који га окружује. Велика пажња посвећује се изради Школског програма, начинима праћења и вредновања тог програма, као и екстерном и интерном вредновању школе и образовног процеса који се одвија у њој. У новом миленијуму уследила је и последња промена имена. Наиме, 27. фебруара 2002. г. школа добија назив Економско-трговинска школа, који и данас носи.

Милена Стефановић, професор историје

bottom of page